Do pre nekoliko godina samo pominjanje imena Zanzibar izazivalo je čuđenje i nevericu tipa – jel to neka šala? To mora da je neko izmišljeno mesto za koje kažemo da ćemo da odemo kad nam postane dosta svega. A malo ostrvo na samo 5 stepeni južnije od ekvatora, samo 50 km udaljeno od istočne obale Tanzanije čiji je i samo automni deo, mirno i strpljivo je čekalo da dođe njegovih 5 minuta.
Home Blog
Snovi u Plavom gradu
“It was called LOVE. Something blue blue.”
To se zove Ljubav. Nešto baš plavo plavo.
― Petra Hermans
Oboji me radošću – Holi festival
“Colour is a power which directly influences the soul.” Wassily Kandinsky
Kada smo tinejdžeri ili veoma mladi, jedva čekamo da uđemo u svet odraslih, da život poprimi ozbiljne i stroge konture, kako bismo se osećali važnim i prihvaćenim u društvu. Provereni obrasci i forme postaju vodiči kako da usmeravamo svoj život i on vrlo brzo dobija oštre i jasne granice i gubi boje našeg detinjstva,da bi polako postajao crno-beli i sve više poprimao sive nijanse. Budimo se svakog jutra po usvojenom šablonu i svaka nepredviđena okolnost, iznenađenje uzdrma naš tako posvećeno izgrađen sistem u kojem ostajemo slepi za sve boje širokog spektra svetlosti jer sigurnije je, pomislimo i provereno – crno-belo.
Posle nje više ništa nije isto – Indija
Poslednjih 20 godina želja mi je bila da dođem u Indiju i provedem nekoliko meseci u ovoj posebnoj zemlji. Kao što to obično biva, ono što želite desi se tek onda kada ste spremni da od tog iskustva dobijete najbolje za sebe, svoj rast i napredak.
Indija je u prvih par dana uvek šok, kulturološki, a i svaki drugi, ali ubrzo, ako se prepustite, shvatite da taj haos oko vas vrlo podseća i na vaše haose koje nosite dugo u sebi. Kada to prihvatite, Indija vas prigrli sebi. Toplo, čvrsto, isceljujuće.
Vijetnam – u potrazi za skrivenim delovima Sebe
Odavno sam shvatila da nas putnike, destinacije same nađu, da nismo mi oni koji svesno biraju. Postoje delovi nas, duboko skriveni, koji mogu da izađu na svetlost dana samo kroz iskustva njima znana, a meni, Putnici se ta ,,prosvetljenja’’ dešavaju na putovanjima koja su sama sebe izabrala. Otkrivajući novu destinaciju, otkrivamo i upoznajemo bolje – Sebe.
Tako je bilo i sa Vijetnamom. Ne mogu da kažem da mi je ova daleka zemlja Jugoistočne Azije bila u top deset destinacija koje sam imala u planu da posetim u narednom periodu, ali sam sa radošću prihvatila poziv. Maglovito u svojoj svesti sam imala predstavu o Vijetnamu kroz prizmu američkih filmova Kosa i Lovac na Jelene i hipi pokreta, kroz popularnost jakni tzv. Vijetnamki koje smo kao tinejdžeri nosili. Međutim, osećala sam da postoji i nešto mnogo više i dublje od toga, a Vijetnam me je pozvao da to sada, dovoljno zrela i svesna, otkrijem.
Kolmar – gradić iz bajke u kome je vreme stalo
Često sam se pitala, kada bih ugledala fotografije gradića poput Kolmara, kakav je život tamo, da li njegovi stanovnici živeći u tako bajkovitim kućama, šetajući bajkovitim ulicama zaista doživljavaju svoje bajke?
Malme – grad parkova i finih ljudi
Malme me je ugostio jednog proleća i ostavio neizbrisiv utisak lakoće postojanja. Miks neofuturističke arhitekture, zelenih parkova, istorijskih građevina i muzeja, nasmejanih ljudi na biciklovima i skateboardovima budi sva čula i poziva na akciju, avanturu i istraživanje.
Naizgled mali, ali treći po veličini grad na samom jugu Švedske koga moreuz razdvaja, a čuveni most Orezund spaja sa susednom Danskom i Kopenhagenom, a pod čijim je okriljem i bio sve do 17. veka, ne može nikoga da ostavi ravnodušnim. Nije ni čudo što ga zbog prelepog ambijenta i okruženja, bogate kulture, finih ljudi, nazivaju skandinavskim biserom. U gradu od oko 350 hiljada stanovnika se govori skoro 150 jezika, što mu daje kosmopolitski karakter.
Sejšeli – dokaz da je raj na Zemlji
Kada samo kažete egzotika, pred očima se ređaju slike prizora sa ostrva poput Sejšela. Beskrajno duge peščane plaže, palme, tirkizno more i po neka granitna stena koja ,,razbija’’ ali oplemenjuje tu i onako čarobnu scenografiju poput najlepšeg sna.
I kada se samo jednog jutra probudite, odvezete na aerodrom i čekirate za jednu takvu destinaciju, shvatate da ste se probudli. I zaista putovanje na Sejšele je bilo pravo buđenje. Buđenje onog dela u nama koji se seća rajskih prizora u onoj dimenziji gde je sve upravo tako, čarobno i veličanstveno.
Uvac – mesto povratka Sebi
Kada sam prvi put videla fotografije Uvca, moje oduševljenje je bilo toliko da nisam verovala da se to fascinantno mesto uopšte nalazi na Planeti Zemlji. Naročito ne na nekoliko sati vožnje od Beograda. Ipak, trebalo je nekoliko godina da se sklope neke okolnosti i da se uputim do meandara reke Uvac i ponovo im se vratim uskoro, uvek sa željom da tamo ostanem, zauvek.
Iran – Otkrivanje drevnog persijskog carstva
Skrivena, čak i od mene same, je bila želja da je otputujem u Iran, obiđem drevnu Persiju, civilizaciju koja je jedna od najznačajnih u istoriji čovečanstva. Taj krupan korak, poziv na putovanje, došao je iznenada i neočekivano, kao poklon, čim sam postala spremna da upijem i prepoznam u sebi tragove onoga što ću posetom Iranu osvestiti. A desilo se i za vreme Ramazana, što je celom putovanju dalo dodatni svečani ton.
