Njujork – grad čuda

0
1501

 

Često se dešava da ljudi žele neki svoj jubilej da proslave na nekoj posebnoj destinaciji koja ima simboliku onoga što proslavljaju. Upravo vođena tom idejom, odlučila sam da svoj ulazak u srednje doba, svoj 40-i rođendan, proslavim baš u Njujorku. Iako sam mnogo do tada putovala, prelazak ,,preko bare’’ i odlazak na ,,najmlađi’’ kontinent sam svesno ili nesvesno odlagala baš za tu priliku. A  Velika Jabuka sa svim što može da ponudi činila se baš kao pravi izbor za obeležavanje ulaska u tu posebnu vrstu zrelosti. Privlačile su me sve čudesne priče o Njujorku jer sam željno svakoga dana očekivala čuda, a za samo 9 dana boravka tamo ona su mi se na najsuptilniji način svakodnevno i događala.

Nekada je teško i pretpostaviti da u jednom gigantu od grada možete osetiti toplo prihvatanje i dobrodošlicu kakvu nikada pre niste osetili. U Njujorku se jednostavno osećate kao da ste se vratili kući, jer tamo nema podela na strance i domaće, turiste i starosedeoce i čudan spoj slobode i sigurnosti vas potpuno preplavi i vuče da se ponovo vratite u okruženje srdačnih i predusretljivih ljudi.

I koliko god nekada neprivlačno i zastrašujuće izgledali svi ti neboderi koji na nekim mestima stvaraju utisak da ste u nekom kanjonu ili tesnacu, skučeni i pritisnuti sa svih strana, a brza reka ljudi  vas vuče da i vi brzo hodate iako možda nikuda ne žurite, imate osećaj da ste u središtu sveg(t)a.

Oaza usred betona

newyork_jjtravelblog

A kada vas ta reka ,,izbaci’’ na mesta kao što parkovi poput velikog i jedinstvenog Central parka, ili čarobnog Bryant parka, kada doživite tu lakoću postojanja, zelenilo umesto sivila, opuštenost nasuprot užurbanosti, kada možete da se povežete sa zemljom ležeći na travi, shvatite da ovaj grad može da vam pruži sve. Šume, jezera, veliki proplanci sa nestvarno zelenom travom, tereni za razne sportove, pešačke staze, mostovi, kočije, čamci za veslanje, spomenici i vesele veverice koje slobodno skakuću unaokolo jednostavno vas vuku da tamo idete svakog dana i provedete svoju pauzu za ručak, slobodno popodne, vikend ili čak da proslavite neki svoj važan događaj.

Fantom iz opere – rođendanski poklon

Moja odluka za mesto na kom ću da proslavim svoj poseban dan je pala na Brodway. Sa neskrivenim uzbuđenjem sam kupila karte za čuvenog ,,Fantoma iz opere’’ na kojima sam takođe prepoznala skrivenu simboliku i poruku za mene, pored same teme i simbolike ove  najizvođenije opere svih vremena. Uživala sam u puna tri sata raskošnog izvođenja opere maestralnih aktera u pomalo oronulom pozorištu, ali u baš takvoj atmosferi se jasno prepoznao pravi duh ovakvog mesta i kao da nas je vratio u prošlost, u vreme dešavanja same teme iz opere, u potpunom kontrastu sa onim što se nalazi napolju samo nekoliko ulica dalje na glavnom trgu –Times Sqare-u.

,,Ne dozvoli da tvoja muzika umre sa tobom’’

cenral park New York

Iako mlad, ovaj grad je skupio umetnost svih generacija, vekovima unazad u kojoj možete da uživate u brojnim muzejima poput Metropolitena, MoMa-e ili Guggenheim-a i da vam ni ceo život nije dovoljan da sagledate svu tu lepotu koju sadrže, u isto vreme vas podstičući da se izrazite i ne dozvolite ,,da vaša muzika umre sa vama’’- John Lenon – ova rečenica čuvenog Bitlsa se nalazi ispisana na jednoj tabli u Central parku. I vođena tim savetom velikog muzičara pristala sam da učesvujem u eksperimentu u čuvenom muzeju moderne umetnosti MoMa i tu doživela jedno od čuda. Naime, moja umetnička duša, moja strast za slikanjem je dobila svojih bukvalno 5 minuta, jer nam je predloženo da upravo za to vreme naslikamo ili nacrtamo ono što želimo. Moja ruža iz Malog Princa nacrtana za tih 5 minuta je dobila svoje mesto u MoMa-i okačena kao i slike velikih modernih umetnika  – Pikasa, Van Goga, Vorhola, Monea…već drugog dana mog boravka u Njujorku.

Wall Street i bik

  

Donji Menhetn i čuveni Wall street su nezaobilazni pri poseti Njujorku. Međutim, bar moja očekivanja su bila da je centar svetske finansijske moći grandiozan i kada prošetate tom kratkom popločanom uličicom neizostavno se pitate, da li je zaista to – to? Poverujete tek kada se mimoilazite sa brojnim užurbanim japijima, mada ni oni nisu kao na filmovima, mnogo su opuštenije obučeni, jedino strog, ozbiljan i zabrinut izraz lica odaje da su možda upravo izgubili neki milion na berzi ili da cene akcija njihovih klijenata drastično padaju. Okušala sam sreću, naravno, is a Charging Bull-om, bilom koga po priči ne treba maziti između rogova nego između zadnjih nogu. Ako to, kako tvrde, donosi blagostanje, pa što se mora, nije teško, videćemo kakve zaista efekte prouzrokuje. Moje iskustvo je da treba dobro razmisliti šta je za nas blagostanje. Za mene nije bio novac, zato ga valjda još nisam ni dobila. Pazi šta želiš, sigurno se ostvaruje.

Sloboda – najviša vrednost

Kip Slobode, dve reke i okean podsećaju na bazične ljudske vrednosti. Odlučila sam se na krstarenje oko Menhetna i oko ostrva Elis umesto same posete mestu na kojem su se iskrcali iz prvih prekookenaskih brodova preci većine današnjih Amerikanaca. Izmoreni, namučeni, ali puni nade, entuzijazma i vere u novi život  u Novoj zemlji u koju su se zaputili ostavljajući siromaštvo i bedu, napuštajući svoje domove u Evropi, mnogim doseljenicima je nažalost to i bila zadnja destinacija. Ostavila sam to za neku sledeću posetu ovom gradu kao i penjanje na sam Kip Slobode koji je potrebno mesecima unapred zakazati. Ipak, kao neko ko uživa u plovidbi i obožava vetar u kosi, kao i pogled sa vode na kopno i fotografisanje svega što oko i objektiv kamere može da zabeleži, preporučila bih ovakav izlet.

 

 

Simbolično, brojni mostovi i naročito fascinatan Brooklyn Bridge, asociraju na povezivanje, spajanje i prožimanje i sve ono na šta smo vremenom zaboravili. Nešto me je magično privlačilo, pa sam Bruklinski most preko Ist Rivera koji povezuje Menhetn i Bruklin prelazila peške čak dva puta, jednom po danu, a jednom uveče. Neverovatna snaga i inspiracija  me obuzela i rodile su se razne ideje, a moj osećaji su bili potpuno spajanje i poklapanje i kao da baš tu pripadam, kao da sam i ja sama – most.

 

Prilikom prvog prelaska, ugledala sam sa bruklinske strane jedno čarobno mesto, krovnu terasu, jedan od, za Njujork čuvenih, rooftop-ova. Moja fascinacija krovnim terasama je već poznata, ali sam iz više izvora čula koliko je teško, skoro neizvodljivo, bez prethodne rezervacije i debelog novčanika ili teške kreditne kartice, obezbediti sebi ulazak na jedno takvo mesto. Moja strast i vera u čuda su me ipak nakon drugog prelaska Bruklinskog mosta doveli ispred te visoke zgrade i obezbeđenja koje kontroliše ulaz u čuveni klub. Iako neadekvatno obučena (ali ipak opremljena svojim ,,srećnim’’ crvenim cipelicama) sa fotoaparatom i rancem na leđima, ličnom kartom iz Srbije, ali sa stavom i voljom i širokim osmehom, ostvario se moj san i našla sam se na krovnoj terasi sa najlepšim pogledom na Menhetn i Bruklinski most noću. Zahvalna za mogućnost da napravim fantastične fotografije, ali presrećna što sam svedok još jednom čudu. Jer u Njujorku je sve moguće.

  

Nikada ne prestaj(e) da sija(š)

Njujork je grad koji nikada ne spava, koji sija i danju i noću i time nam naglašava značaj svetlosti za naše živote i inspiriše i nas same da bez obzira šta se dešava u našem životu nikada ne prestanemo da sijamo. Zato on i jeste grad neograničenih mogućnosti i daje nam šansu da upravo to svoje svetlo pokažemo drugima i svetu oko sebe. Jer čuda se u Njujorku dešavaju na svakom koraku.

Možda je vreme da to i sami proverite.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here